Pre­gled dana | Tvoj Por­tal TV| Mobilne verz­ije: Android | iOS

Crnogorski nacionalni sav­jet obil­ježio 80 god­ina od rođenja Danila Kiša

Crnogorski nacionalni sav­jet u Srbiji (CNS) orga­ni­zo­vao je juče trib­inu u Domu vojske u Beogradu povodom 80 god­ina od rođenja istaknu­tog pisca Danila Kiša.

foto:Cdm foto:Cdm

Na trib­ini su gov­o­rili pisci Filip David, Božo Kopriv­ica i Mića Vujičić, medi­ja­tor Jelena Đurović, kao i većina članova Nacionalnog sav­jeta, sa pred­sjed­nikom Ratkom Šoćom.

Kopriv­ica je u svom maniru ispričao kako je upoz­nao Kiša kao zvuk, pod­sjeća­jući na jedan događaj sa FESTa iz 1973. godine kada je očeki­vani film Luisa Bun­joela “Diskretni šarm buržoaz­ije” koji je tre­bao da bude prikazan odložen.

Kiš je iz pub­like ustao i počeo da zviždi. Zašto je Kiš protestvo­vao? Zbog energije. Jer ne može se gle­dati Bun­juel onako kako valja poslije dva sata ital­i­janske komedi­jice. Nije to više ista radoz­nalost, ista strast, ista prisut­nost. Kiš nije imao rez­ervne var­i­jante, ili Bun­juel ili ništa. Ta slika Danila Kiša koji se mačuje rukama i buni to je Kišov stav, i u živ­otu i u lit­er­a­turi. On je svaku frku, svaku priču i u književnosti i u živ­otu riješio sâm, kako dolikuje dečaku Andreasu Samu”, rekao je on.

Vujičić je gov­oreću o Kišu i nje­govom djelu istakao fan­taz­iju u koju Kiš nije vjerovao.

Veliki pisac je gov­o­rio da je stvarnost užasna i da pisac nema pravo da mašta. To gov­ori o tome koliko je Kiša išao napri­jed i zbog čega je “stradao”. Kiš je sma­trao da je stvarnost u istoj ravni sa maš­tom. On je među rijetkim piscima koji su tako duboko ušli u teoriju književnosti, a da to nije narušilo nje­govu maštu i stil”, sma­tra on.

Prema riječima Fil­ipa David, Kiš, Borislav Pekić, Mirko Kovač i on su bili “četvorka”, pri­jatelji koji su istovre­meno počin­jali i družili se.

Jednog dana Danilo je postavio jedan uslov: da nikad ne lobi­ramo jedan za dru­goga i nam­ješ­tamo nagrade, pisati pohvalne kri­tike i to smo pri­h­vatili. Danilo je imao tri važne karak­ter­is­tike: izuzetna obra­zo­vanost, izuzetna darovi­tost i izuzetna etičnost. Bio je u prvoj gen­eraciji svjetske književnosti i nje­govi pro­fe­sori su kas­nije gen­eraci­jama gov­o­rili da je bio najbolji stu­dent. Nje­gova lit­er­atura se dobrim dijelom zas­niva na etičnosti, nje­gova ‘logorska lit­er­atura’, nije mogao da shvati da ljudi mogu da stradaju zbog svog pori­jekla, etičnog, rasnog. Kas­nije, kada je saz­nao istinu o staljin­is­tičkim logorima nije mogao da shvati da neko može da strada zbog svo­jih ide­oloških uvjerenja da strada i na tome je zas­no­vao najveći dio svoje lit­er­a­ture. Nje­govo pravo ime bilo je Dani­jel Kon, a otac ga je tako krstio jer je pre­dos­jećao kakvo vri­jeme dolazi. Od ured­nika kul­turne rubrike šved­skog Eksp­re­sena Gabi Gajš­mana čuo sam da je te godine Danilo bio gotovo sig­u­ran dobit­nik Nobelove nagrade, ali jedini uslov je bio da preživi. Gajš­man je razmišl­jao da li da to kaže Kišu, koji je bio ozbiljno narušenog zdravlja i rekao mu je da je bio glavni kan­di­dat. Rekao je da je bio vrlo uzbuđen kada je to čuo, ali nažalost, pre­minuo je neposredno pred dodi­jelji­vanje Nobelove nagrade”, ispričao je David.

Veče je završeno kao što je i počelo čitan­jem jedne od priča Danila Kiša, uz buran aplauz bro­jne publike.